Одељење за уређење простора, ГИС и шумарску политику
Повезујемо просторне податке, ГИС технологије, мониторинг и анализу јавних политика у циљу квалитетнијег планирања, управљања и заштите шума, заштићених подручја и природних ресурса.
Одељење за уређење простора, ГИС и шумарску политику представља важну везу између научних истраживања, просторног планирања и савременог управљања шумским и природним ресурсима. Његов рад обухвата примену географског информационог система, прикупљање, обраду, анализу и интерпретацију просторних података, као и израду стручних основа за планирање коришћења простора и унапређење управљачких процеса у шумарству. Посебан значај Одељења огледа се у претварању просторних и статистичких података у поуздану основу за доношење стручних, развојних и стратешких одлука.
У фокусу рада Одељења налазе се просторне анализе шумских ресурса, развој и унапређење база података, мониторинг промена у простору, израда планске и картографске документације, као и примена дигиталних технологија у сагледавању стања и трендова у шумарству. Коришћењем ГИС алата и савремених метода анализе могуће је прецизније сагледати распоред, структуру и промене шумских екосистема, као и услове који утичу на њихово коришћење, заштиту и развој. На тај начин Одељење доприноси ефикаснијем планирању, бољој организацији података и рационалнијем управљању простором.
Поред техничко-аналитичког аспекта, важан сегмент рада Одељења односи се на истраживања из области шумарске политике, институционалног развоја и управљања природним ресурсима. У том оквиру проучавају се стратешки, законодавни и институционални оквири који утичу на функционисање сектора шумарства, као и могућности његовог унапређења у складу са савременим друштвеним, еколошким и економским захтевима. Овакав приступ омогућава да се питања простора, података и управљања сагледавају целовито, уз повезивање научне анализе и јавних политика.
У условима дигитализације, све веће доступности просторних информација и растуће потребе за одлучивањем заснованим на подацима, улога овог Одељења постаје посебно значајна. Његов рад доприноси развоју савремених алата за праћење, планирање и управљање, као и стратешком промишљању будућности шумарства у односу на коришћење простора, заштиту природних ресурса и институционални развој сектора. Тиме Одељење заузима важно место у модернизацији шумарства и примени дигиталних приступа у науци и пракси.
Без квалитетних података и јасних политика нема ефикасног управљања шумама, простором ни природним ресурсима.
др Биљана Николић, руководилац одељења
научни саветник
Област истраживања: Дрвенасте врсте, генетика, оплемењивање, морфологија, физиологија, етарска уља, воскови, биоактивност, хемотаксономијаГенетика, оплемењивање и биљна физиологија
smikitis2@gmail.com
Запослени на одељењу
Истраживања
Методолошки приступ
Одељење за уређење простора, ГИС и шумарску политику спроводи научна, примењена и стручна истраживања усмерена на просторну анализу природних ресурса, мониторинг шумских екосистема, управљање заштићеним подручјима и развој стручних основа за доношење одлука у шумарству и заштити животне средине.
Истраживања Одељења обухватају праћење стања и виталности шума, анализу утицаја природних и антропогених фактора на шумске екосистеме, примену ГИС технологија у управљању просторним подацима, као и израду просторних, еколошких и управљачких анализа за потребе заштите и унапређења природних ресурса.
Посебан значај има мониторинг шумских екосистема у оквиру националних и међународних програма праћења стања шума. Ова истраживања омогућавају процену виталности стабала и састојина, праћење дефолијације и деколоризације, анализу промена у шумским екосистемима и боље разумевање утицаја загађења ваздуха, климатских промена, биотичких и абиотичких фактора стреса.
У области ГИС-а и просторног планирања, Одељење се бави прикупљањем, обрадом, анализом и приказом просторних података о шумама, земљишту, водама, вегетацији, ерозионим процесима, заштићеним подручјима и другим компонентама предела. ГИС се примењује као подршка мониторингу, изради тематских карата, анализи просторних односа, дефинисању приоритета заштите и планирању мера управљања.
Истраживања у области управљања природним ресурсима и заштићеним подручјима усмерена су на анализу стања, капацитета управљања, развојних ограничења и могућности унапређења система заштите. Посебна пажња посвећује се повезивању еколошких, просторних, економских и друштвених аспеката управљања, као основи за одрживо коришћење и очување природних вредности.
Одељење се бави и истраживањима у области шумарске политике, са фокусом на анализу институционалних, управљачких и развојних процеса у шумарству и заштити природе. Ова истраживања доприносе разумевању односа између шумарства, других сектора, корисника простора и заинтересованих страна, као и унапређењу политика и модела управљања шумским ресурсима.
Резултати рада Одељења примењују се кроз студије, програме, пројекте, просторне анализе, тематске карте, стручна мишљења, елаборате, научне радове и препоруке за праксу. На тај начин Одељење повезује мониторинг, просторне технологије, управљање природним ресурсима и шумарску политику у јединствену подршку одрживом управљању шумама и природним просторима.
Методолошки приступ Одељења заснива се на интеграцији теренских истраживања, систематског мониторинга, ГИС анализа, просторног моделирања, анализе управљачких процеса и интерпретације података у функцији планирања и доношења одлука.
У мониторингу шумских екосистема (ICP Forests) примењују се стандардизоване методе праћења стања шума, укључујући процену дефолијације, деколоризације, стања круна, оштећења стабала, прираста, приземне вегетације, стања земљишта, фолијарних параметара, атмосферске депозиције, метеоролошких услова и других показатеља виталности шумских екосистема.
ГИС методологија обухвата прикупљање, геореференцирање, обраду, анализу и архивирање просторних података. Просторне базе података користе се за приказ и анализу шумских ресурса, биоиндикацијских тачака, заштићених подручја, земљишта, вода, вегетације и других просторних компоненти значајних за управљање природним ресурсима.
У анализи просторних и еколошких релација примењује се поступак повезивања тематских карата и података о компонентама простора, као што су рељеф, земљиште, вода, вегетација, начин коришћења земљишта и степен угрожености. Овај приступ омогућава дефинисање приоритета заштите, процену потенцијала простора и планирање мера унапређења предела и шумских комплекса.
.
У области шумарске политике примењују се анализе докумената, студије случаја, пилот-истраживања, интервјуи, компаративне анализе, статистичка обрада и синтеза података. Овај приступ омогућава сагледавање управљачких капацитета, институционалних односа, развојних ограничења и могућности унапређења система управљања шумама и заштићеним подручјима.
Коначни резултати истраживања представљају се кроз научне и стручне публикације, елаборате, просторне базе података, тематске карте, програме заштите, стратешке препоруке и моделе управљања. На тај начин методолошки приступ Одељења обезбеђује повезивање научних података, просторних анализа и практичних решења у области шумарства, заштите природе и управљања простором.