Мониторинг виталности шумских ресурса
Програм за праћење виталности шума који се примењује у Републици Србији је у саставу међународног програма за праћење стања шума ICP Forests (International Co-operative Programme on Assessment and Monitoring of Air Pollution Effects on Forests). ICP за шуме прати виталност - стање шума користећи два различита интезитета мониторинга. Један је базиран на мрежи биоиндикацијских тачака (Нивоа 1 ) који садржи 130 парцела распоређених у мрежи квадрата 16 км x 16 км и 4км x 4км на територији Републике Србије. Други ниво (Ниво 2) обухвата 5 парцела- огледних поља у одабраним шумским екосистемима. Праћење стања шума преко мреже Биоиндикацијских тачака у Републици Србији се одвија континуално од 2003. године.
Основни циљеви програма Мониторинга виталности шума су, да се обезбеди периодичан увид у просторне и временске варијабилности стања шума у односу на антропогене (посебно загађење ваздуха) и природне факторе стреса преко систематске мреже биоиндикацијских тачака и допринос бољем разумевању узрочно-последичних односа између стања шумаских екосистема као и антропогених, природних фактора стреса. Добијени резултати дају информације о виталности шума, загађењу ваздуха, климатским променама и стању биодиверзитета. Поред хемизма земљишта и исхране шумског дрвећа, један од основних параметара који се континуално прати на сваком стаблу (у току вегетационог периода) је, одсуство асимилационих органа, тј. проценат дефолијације и обезбојавање лисне масе тј. проценат деколоризације. Процена дефолијације и деколоризације се врши у 5 класа. Код процене дефолијације рангирање се изводи на основу скале: нема дефолијације (0-10%), слаба дефолијација (> 10-25%), умерена дефолијације (>25-60%), Јака дефолијација (>60<100%), Осушено стабло (100%), док се код процене деколоризације оно врши: нема деколоризације (0-10%), слаба деколоризација (10-25%), умерена деколоризација (>25-60%), јака деколоризација (>60%).
Интензивни мониторинг на биоиндикацијским тачкама Ниво-а 2, представља вишенаменски систем истраживања. Критеријуми процене које интензивни мониторинг подразумева, усаглашени су и тако одређени да се добијени подаци о стању шума, након уноса у базу података и статистичке обраде аналитички и логички лако пореде, дајући основу за различите компаративне студије. Програмом мониторинга Ниво-а 2 обухваћене су следеће групе параметара: стање круна стабала, фолијарне анализе, хемизам земљишта, хемизам земљишног раствора, прираст, приземна вегетација, атмосферска депозиција, метеорологија, фенологија и шумска простирка. У зависности од резултата који се траже примењују се и методолошки приступи код анализа наведених параметара истраживања природних система.
ГИС као подршка унапређењу и заштити природних ресурса
Географски информациони систем (ГИС) је дигитални алат за графичку и алфанумеричку представу реалних просторних појава, манипулацију великим бројем просторних података, просторне анализе и моделе. ГИС приступ у истраживању, унапређењу и заштити природних ресурса је погодна процедура која омогућава адекватан приказ у реaланом координатном систему свих података. Коришћење ГИС алата нпр. код подршке праћења виталности шума је применљив приступ за одређивање мреже локације биоиндикацијских (БИТ) тачака, рада на терену маркирања БИТ тачака подршком ГПС (Global Position System) ручних уређаја па до уноса података у ГИС систем, израде анализа, модела и архивирања података по ГИС процедури.
Посебан значај оваквог дигиталног приступа је могућност манипулације подацима, добијеним са терена, састављање извештаја, размена података путем интернет мреже и унос on-line података у дигиталну базу ICP за шуме у Хамбургу, као стална сарадња са главним седиштем мониторинга шума Европе. Унос нових података у ГИС систем НФЦ (Национални центар за праћење виталности шума) Србије се сваке године редовно обавља, што ће бити веома драгоцена архива за будући научно-истраживачки рад и приступа изради вишегодишњих анализа виталности шума Републике Србије. ГИС методологија такође, пружа велике могућности израде симулационих модела предвиђања будућег стања вегетационог покривача, земљишта, стања животне средине, где ће досадашњи рад, прикупљање БИТ података на терену имао значајну улогу.
Методолошки приступ – истраживање просторних, еколошких релација
- Прикупљање одговарајућих податка о компоненти простора, екосистема потребних за одлучивање (нагласак на постојеће размере географског материјала и података, тематских карата).
- Разматрање карата компоненти екосистема (нпр, вода, земљиште, вегетација), проучавање проблема и потенцијала истраживаног простора. Верификација на терену по потреби.
- Припрема компоненти карата за преклапање за истраживање односа између појединих просторних компоненти (на пример, у којој се мери постојећи шумски комплекси јављају на влажним земљиштима).
- Развијање општих циљева и задатка пројекта, истичући мерљиве и картографски применљиве структурне атрибуте.
- Спровођење поступака Географског информационог сиситема (ГИС) за генерисање карте приоритетне заштите. Приоритети заштите природних ресурса на основу објективних, јасно наведених критеријума.
- Преглед карата приоритета заштите, провера на терену по потреби, процена и евалуација картографских резултата. Ревизија критеријума према потреби, ако приоритети не испуњавају дефинисане услове.
- Синтеза резултата о карактеристикама екосистема, простора, предела. Програми заштите и стратегија за заштиту екосистема, простора, предела и реконструкција на бази постављених развојних циљева.
- Развој мониторинга и евалуација плана за стратегију унапређења предела, простора, шумског комплекса.
Заштитa земљишних и водних ресурса
Oдељење се такође бави изучавањем заштите земљишних и водних ресурса применом научних и инжењерских принципа за унапређење хуманих и природних система. Најважнији делокруг рада је:
- Управљање сливовима, заштиту земљишта и вода од деградације и превенцију од природних непогода са аспекта биолошких, еколошких, економских и друштвених последица;
- Смањење ризика од поплава, применом активних и пасивних мера заштите од великих вода, уз комбинацију инвестиционих и административних мера;
- Заштита водних акумулација од засипања наносом, применом мера противерозионог уређења сливова;
- Смањење транспорта и таложења наноса и загађивања земљишта, вода и животне средине из различитих извора.
- Рад на изради пројеката за заштиту земљишта и вода од деградације, на рекултивацији и мелиорацији деградираних терена.
Методологија истраживања интензитета ерозионих процеса и продукције наноса у бујичним сливовима обухвата:
- Прикупљање техничке документације и картографског материјала
- Прикупљање података са терена
- Обраду података
- Израду карте ерозије по методи проф. др. Гавриловића, С.
- Прорачун продукције наноса по методи потенцијала ерозије проф. др. Гавриловића, С.
Методолошки приступ у домену шумарске политике
Истраживања у домену шумарске политике спадају у групу примењених. Главни циљ је истраживање постојећег стања у нпр. управљању са заштићеним природним добрима у Србији и процени капацитет за управљање. Оваква истраживања спадају у групу дедуктивног истраживања јер се полази од постојеће теорије, групу објашњења које чини једну целину, и затим се на терену директно примењује. Истраживање је истовремено дескриптивно и истраживачко. Дескриптивно даје слику о тренутно стању у заштићеном природном добру, укључујући и историјске чињенице које су довеле до тренутне ситуације а, истраживачко је, јер анализира тренутне трендове управљања са заштићеним природним добрима. Истраживање са базира на студији случаја која се дефинише и на основу података који ће на терену бити прикупљени. Студија случаја се заснива на приступу који се бави тренутном ситуацијом у одређеном временском периоду и има аналитичку дискрецију према истраживачу. Студија случаја установљава узрочно-последичну везу и једна од њених предности је да омогућава посматрање ефекта у стварном, реалном, контексту, препознајући контекст као јаку чињеницу и узрока и последице. Поред студије случаја, пилот студија је такође једна од пратећих метода рада. Пилот студија случаја се бира како би помогла у дефинисању планова, како у погледу садржаја података тако и процедуре која мора да се следи. У том смислу важно је напоменути да пилот студија није пре тестирање. Пилот студија је нешто више, она помаже у развоју релевантне линије питања, па чак и пружа концептуално појашњење за осмишљавање истраживања.
У истраживању се користе углавном секударни подаци, писани облици - научна и стручна публикација, извештаји бројних агенција, домаћих и страних, из области шумарске политике, објављени и необјављени документи, извештаји не владиних организација, новински чланци и други извори важни за даље истраживање.
У циљу прикупљања примарних и секундарних података неопходно је да се дефинише методолошки приступ у односу на тему истраживања. Примарни подаци прикупљају се методом студије случаја. Студија случаја је конкретна, дескриптивна, сеже у дубину проблема. Ова метода научног истраживања обезбеђује субјективно виђење проблема на основу прикупљених информација и индивидуалних интервјуа.
Сходно потребама и циљу истраживања примењују се се различите научне методе. Као општа научна метода користи се хипотетичко-дедуктивна метода, компаративна метода и статистичка метода. Као посебне научне методе, користе се метода анализе и синтезе, генерализације и специјализације. Анализа и синтеза користи се у циљу доношења закључака и повезивање чињеница, које се односе на управљање ЗП, посматрајући његов оквир за функционисање система управљања и система управљања.